Proljećno-ljetnje izdanje drugog Festivala slovenskih književnosti održano je u vrtu Vile Zlatica i u prostorijama Foruma slovenskih kultura u Rožnoj dolini u Ljubljani, a centralni gosti bili su makedonski književnik Aleksandar Prokopiev i bugarska autorka Zdravka Evtimova. Slovenački prevodi njihovih romana Posmatrač i Četvrtak nedavno su objavljeni u zbirci Sto slovenskih romana.
U razgovorima je dvoje pisaca govorilo o svom pisanju, načinu rada, i nešto detaljnije o romanima koje su upravo preveli. Prezentacijama su prisustvovali i prevodioci Robert Suša, koji je roman Posmatrač preveo sa makedonskog, i Eva Šprager, koja je sa bugarskog na slovenački jezik prevela roman Četvrtak.
Aleksandar Prokopiev jedan je od najzanimljivijih makedonskih prozaika, piše uglavnom kratku prozu, a Posmatrač mu je jedini roman do sada. U razgovoru sa Namitom Subioto, poznavateljkom makedonske književnosti, profesorkom južne slavistike i prevoditeljkom koja je napisala predgovor romanu, objasnio je svoju sklonost kraćim proznim žanrovima. Publiku je zabavljao brojnim pričama i anegdotama koje bi se mogle naći u nekom od njegovih budućih tekstova. Sa prevoditeljkom je razgovarao i o prevodu naslova knjige. Autor je ocijenio da je slovenački Špegavec (Posmatrač) vrlo uspješan prevod i objasnio kako naslov romana zvuči na drugim jezicima i kako prevod naslova definiše čitanje, razumijevanje i recepciju teksta.
Četvrtak Zdravke Evtimove je prva knjiga u okviru zbirke Sto slovenskih romana koja je prevedena sa bugarskog na slovenački jezik. Bugarska se svojim spiskom pridružila zbirci 2016. godine. Evtimova sa svojim bogatim proznim opusom smatra se jednim od centralnih imena moderne bugarske proze. Dosta prevodi, a ponekad prevodi i svoje romane na druge jezike. Prevoditeljka Eva Šprager istakla je da joj je prevod romana bio užitak i veliko zadovoljstvo, da stoga nije imala problema sa prevodom i relativno brzo je dovršila rad. U romanu Četvrtak pratimo pet junakinja, pet jakih žena u periodu surove bugarske tranzicije. „Moja je želja, ne samo u ovom romanu, da prikažem društvene slojeve života ljudi u određenoj zajednici i u određenom periodu“, rekla je bugarska književnica u razgovoru sa novinarkom i književnom kritičarkom Tinom Kozin. U razgovoru o spisateljskom pozivu rekla je da mora pisati, jer živi živote svojih junaka i tako se njen život proteže preko 3000 godina. Da je piscu suđeno da piše. Da ne može bez riječi kao što pušač ne može bez cigarete ili zavisnik bez droge. Ponekad je ta sudbina srećna, a ponekad ne.
