Поводом 15. годишњице едиције, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку и Градска библиотека у Новом Саду организовале су разговоре посвећене „овом највећем међународном културном, књижевном и промотивном пројекту словенских књижевности“.
О збирци су у Чачку говорили главни уредник едиције Младен Весковић, српски издавач Гојко Божовић и књижевна критичарка и уредница на Радију Београд Тамара Крстић. У Новом Саду, уз Младена Весковића и Гојка Божовића, едицију су представили проф. др Владислава Гордић Петковић са Универзитета у Новом Саду и преводитељка са словачког језика др Зденка Валент Белић.
Младен Весковић је појаснио да је едиција плод иницијативе и покровитељства Форума словенских култура и говорио о почецима и мисији ове фондације. Објаснио је и концепт едиције „Сто словенских романа“, првог и по његовом мишљењу најпрепознатљивијег пројекта Форума. „Циљ пројекта био је упознати словенски свет кроз промоцију узајамног превођења и кроз промоцију словенског културног простора представљањем најбољих књижевних остварења. До сада су објављена 92 наслова на седам језика, од којих чак 30 на српском. Један од наших будућих задатака је комплетирање листе и спровођење другог круга којим би се продужио животни век ове репрезентативне колекције“, рекао је.
Гојко Божовић је подсетио на почетке објављивања едиције, на време „културног непризнавања“, када је сваки превод на српски са једног од словенских језика – осим руског – представљао „инцидент“. „Након пада Берлинског зида, све словенске земље су прошле кроз врло драматичне промене, нове друштвене, политичке и економске прилике, распад, дезинтеграцију и коначно транзицију. Требало је поново успоставити прекинуте културне и књижевне везе међу словенским земљама и продубити постојеће. Један од начина за то био је осмишљавање такве репрезентативне едиције, као и стварање нове генерације преводилаца са словенских језика“, казао је Божовић.
Тамара Крстић је поделила неке од својих утисака о колекцији: „Едиција Сто словенских романа ослања се на књижевно наслеђе и заиста се види дијалог различитих цивилизација и епоха. Романи из овог издања обрађују вечне, универзалне теме у литератури које нас све дотичу: усамљеност, тескобу, отуђење, потрагу за местом под сунцем, преиспитивање људског постојања итд.“
На крају су саговорници разменили мишљења о могућим начинима популаризације едиције, али и славистике уопште. Сложили су се да је нужна подршка надлежних институција, чешће посете писаца и преводилаца, занимање медија и помоћ библиотекарима, који су често у непосредном контакту са читаоцима.
