Радослав Петковић (Београд, 1953–2024) је био романописац, приповедач и есејиста. Његови романи су: Пут у Двиград (1979), Записи из године јагода (1983), Сенке на зиду (1985), Судбина и коментари (1993) и Потпунo сећање на смрт (2008); збирке прича: Извештај о куги (1989) и Човек који је живео у сновима (1998); есеји и прозна дела: Есеј о мачки (1995), Када говоримо о Микеланђелу (2006), Византијски интернет (2007), Употреба вила (2008) и Догађај године (2010). Добио је најзначајније српске књижевне награде: Меша Селимовић награду, НИН-ову награду за најбољи роман године, Борисавa Станковићa награду, Андрићеву награду и Виталову награду за књигу године. Његова дела су преведена на енглески, француски, немачки, грчки, мађарски, бугарски, словеначки, словачки и македонски језик. Преводио је са енглеског дела Честертонa, Толкина, Дефоа и Стивенсона.