Ситничарница „Код срећне руке“

Ситничарница "Код срећне руке"
Srbija
petrovic
Горан Петровић
Уплићу ли се то два далека света, један замишљен, други стваран? Сустичу ли се, најзад, напоредна времена у праву меру постојања?

Роман Ситничарница Код срећне руке пружа мноштво мотива, перспектива и заплета, паралелне светове, препљитање времена, јунака и судбина. Историјска позадина романа приказује сцену Београда од краљеубиства 1903. године, па све до четрдесетих година и периода репресивног комунистичког режима. Представља причу о причању приче где је тема књижевности постала књижевност.

Горан Петровић (1961–2024) био је српски књижевник и академик. Један је од најзначајнијих и најчитанијих савремених српских прозаиста. Писао је углавном кратку прозу и роман. Oбјавио је књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Код срећне руке“ (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), књигу изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003). Романе из колекције „Роман делта“ – „Папир“ и „Иконостас“ – објавио је 2022. године и Палата 2024. Важније награде су: „Просветина“, „Меша Селимовић“, Нинова награда за роман године, „Виталова“, „Рачанска повеља“, награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, награда „Иво Андрић“ за приповетку, Велика награда „Иво Андрић“ за целокупно књижевно стваралаштво, награда Народне библиотеке Србије „Владан Десница“.