Горан Петровић (1961–2024) био је српски књижевник и академик. Један је од најзначајнијих и најчитанијих савремених српских прозаиста. Писао је углавном кратку прозу и роман. Oбјавио је књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Код срећне руке“ (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), књигу изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003). Романе из колекције „Роман делта“ – „Папир“ и „Иконостас“ – објавио је 2022. године и Палата 2024. Важније награде су: „Просветина“, „Меша Селимовић“, Нинова награда за роман године, „Виталова“, „Рачанска повеља“, награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, награда „Иво Андрић“ за приповетку, Велика награда „Иво Андрић“ за целокупно књижевно стваралаштво, награда Народне библиотеке Србије „Владан Десница“.