Кућа мртвих мириса

Кућа мртвих мириса
Srbija
Vida-Ognjenovic-150x150
Вида Огњеновић
Мене занима само сетни дах некадашњег доба, порука давно свенулог цвета, тихи пријатни воњ одболоване прошлости.

Кућа мртвих мириса је роман о колекционару ретких бочица и мириса у једном малом војвођанском месту, простору обележеном „духовном загушљивошћу, скромним кругом пријатеља, скученошћу маловарошке орбите и сталном апатијом његових становника“. Роман нас уводи у тајанствену кућу у којој се мириси преплићу са сећањима и илузијама. Централни лик, Гедеон Волни, настањује простор који открива пролазност живота и крхкост идентитета. Око јунака и његове необичне страсти према сакупљању мириса преплићу се и развијају приче различитих ликова. Ауторка истражује припадност, усамљеност и илузије које обликују људску судбину. Оригиналност и живост писања Виде Огњеновић одјекују Гедеоновом страшћу за очувањем живота мириса и позивају читаоца да размишља о сопственом искуству времена и сећања. „Мртви мириси“ постају метафора постојања — када нестану, не остављају никакав траг за собом. Пре свега, Кућа мртвих мириса је изузетан савремени роман о утопији.

ВИДА ОГЊЕНОВИЋ (1941) је истакнута српска позоришна редитељка, драмска списатељица, прозна ауторка, професорка и дипломата. Режирала је готово стотину позоришних представа, као и бројне телевизијске и радио програме. Објавила је четири књиге прозе и седам збирки драма. Међу њима су: Меланхоличне драме (1991) и Меланхоличне комедије (1994), Отровно млеко маслачка (приповетке, 1994), Кућа мртвих мириса (1995), Стари зидни сат (приче, 1996), Прељубници (2006), Посматрач птица (2010), Козоцид (2019) и Надпоп Којовић (2024). За свој рад добила је бројне престижне награде, међу којима су Андрићева награда, Награда „Бранко Ћопић“, Награда „Просвета“ за књигу године, Награда „Лаза Костић“ за роман, Награда „Паја Марковић Адамов“ за прозу, Награда Народне библиотеке Србије и Награда „Петар Кочић“. Њена дела преведена су на енглески, немачки, француски, руски, бугарски, чешки, грчки, мађарски, пољски, македонски и словеначки језик. Председница је Српског ПЕН центра.

Aleksandra Rekar