Први Фестивал словенских књижевности је за нама

Форум словенских култура у сарадњи са партнерима организовао је Фестивал словенских књижевности. Прво издање фестивала, који ће у наредним годинама постати редовна књижевна манифестација у културном календару, било је посвећено 15. годишњици едиције Сто словенских романа, која је одржана под почасним покровитељством председника Републике Словеније, Борута Пахора.

Главни гости фестивала били су књижевници чија су дела уврштена у националне листе едиције: црногорски књижевник Драган Радуловић, Александар Гаталица из Србије, хрватска ауторка Олга Савичевић Иванчевић и њихове словеначке колеге Сузана Тратник, Јани Вирк и Владо Жабот. О својој књижевности, књижевним искуствима и својим књигама из едиције Сто словенских романа аутори су разговарали на три дискусије одржане у Хрибаровој Вили Златица, у седишту ФСК-а, која такође постаје ново љубљанско књижевно окупљалиште.

На фестивалу је приказан словачки филм Логор посрнулих жена, редитеља Лаца Халаме, према истоименом роману Антона Балажа. Словеначки превод објављен је прошле године у едицији Сто словенских романа, а о филму и књизи говориле су преводитељка књиге Диана Пунгершич и лекторка словачког језика Хана Лацова.

Фестивалска манифестација преселила се из главног града у Цеље, где је у тамошњој Централној библиотеци Драган Радуловић разговарао са Зораном Певецом, потпредседником Друштва словеначких књижевника, а расправи су присуствовали ученици три цељске гимназије.

„Мисији едиције – ставити ауторе савремене словенске књижевности раме уз раме, а њихова дела приближити читаоцима – фестивал доноси нову димензију: омогућује живахно међусобно упознавање, непосредну комуникацију“, изјавила је на крају Фестивала словенских књижевности, књижевно-музичке манифестације у Мини театру у Љубљани, директорка Форума словенских култура и иницијаторка едиције Сто словенских романа Андреја Рихтер. Централни говорник, писац Владо Жабот, који је такође један од покретача едиције, рекао је: „Ова едиција је отворила заједнички словенски простор размене погледа, искустава, социјализације, самопознавања, моралне слике о себи, идентитета, различитих креативних приступа, укратко, уметничке комуникације, која је темељ култивације хуманости у европској традицији. Управо је на култивираној хуманости могуће конципирати и успоставити стварне савезе и узајамност.“

У манифестацији су учествовали главни књижевни гости фестивала, одломке из њихових д‌ела прочитали су глумци Ника Корењак, Тадеј Пишек и Тимотеј Новаковић, а за музику се побринула група Гугутке, која изводи народну музику Словеније и југоисточне Европе.  

Scroll to Top